Lovstvo
lovišta, cenovnici >>
JP „Vojvodinašume“ danas gazduje na 17 šumskih lovišta posebne namene na području AP Vojvodine, ukupne površine 109.824 ha, od čega 69.584 ha čine šume i šumsko zemljište. Površine lovišta od 28.098 ha se nalaze u ograđenim lovištima , ograđenim delovima lovišta i uzgajalištima divljači, a površine lovišta od 81.726 ha se nalaze u slobodnoj prirodi( otvorenim lovišta). U navedenim lovištima se gazduje krupnom divljači, od kojih se izdvajaju, po svom biološkom i ekonomskom značaju, dve glavne gajene vrste, jelen i divlja svinja, za njima sledi srneća divljač, kao sporedna gajena vrsta i dve alohtone(unete) vrste: jelen lopatar i muflon.Matični fond u lovištima JP“Vojvodinašume“ je oko 10.500 jedinki krupne divljači uz napomenu da 70 % od ukupnog fonda jelenske divljači u Srbiji se nalazi u lovištima JP“Vojvodinašume“. Od sitne divljači u lovištima JP „Vojvodinašume“ po značaju i brojnosti populacije se izdvajaju divlja patka i fazan koji se veštački uzgaja u tri fazanerije Ristovača,Karakuša i Hrastovača.
U gazdovanju krupnom divljači potrebno je istaći da na površini od 28.098 ha ograđenih lovišta ili ograđenih delova lovišta, intenzivno se gazduje sa jelenom, divljom svinjom, muflonom i jelenom lopatarom, uz dobru kadrovsku i stručnu osposobljenost zaposlenih u JP „Vojvodinašume“ koji rade na poslovima uzgoja, zaštite, proizvodnje i prodaje divljači.U okviru lovišta JP „Vojvodinašume“ postoje uzgajališta divljači, u kojima se primenjuju intenzivni modeli uzgoja jelena lopatara-„Ristovača“, divlje svinje-„Kamarište“ kao i centar za oplemenjeni uzgoj jelena gater“Štrbac“u cilju ojačavanja i povećavanje brojnosti postojeće populacije i unapređenja genetskog potencijala matičnih fondova krupne divljači.U 9 namenski ograđenih delova lovišta realizuju se atraktivni prigonski lovovi na divlja svinje Ovakvim načinom gazdovanja uz primenu adekvatnih mera u gazdovanju lovištima i dobrom infrastrukturnom lovno-tehničkom opremljenošću, lovišta JP „Vojvodinašume“ zahvaljujući integrisanom modelu gazdovanja lovištima imaju kompletnu lovno-turističku ponudu, a uz sopstvene smeštajne kapacitete u 15 lovačkih kuća i vila i specijalizovanu turističku agenciju“Vojvodinašume-Turist“, zaokružuje se lovno-turistička ponuda lovišta JP „Vojvodinašume“.
Donetom i usvojenom strategijom razvoja lovstva u JP“Vojvodinašume“ do 2025.godine , obezbeđuje da se kroz održivo gazdovanje populacijama divljači i njihovih staništa dosledno sprovodi Evropska povelju o lovu i biološkoj raznolikosti (ECHB/2007), i preporuka br.128, o načinu i u obimu korišćenja fondova divljači kojim se trajno održava i unapređuje vitalnost populacija divljači, prehrambena sposobnost staništa i biološka raznovrsnost, čime se postiže ispunjavanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih funkcija lovstva. Evropska povelja o lovu je u potpunosti implemetirana u sve razvojne planove lovstva JP“Vojvodinašume“ jer se bavi svim relevantnim aspektima lova i divljači, uz primenu naučno utemeljenih znanja u upravljanju populacijama divljih životinja i njihovih staništa, na način koji je koristan za društvo i unapređujući za prirodnu sredinu (European charter on hunting and biodiversity, 2007).
Ribarstvo
U cilju integralnog gazdovanja funkcijama šuma, kao i zbog održivog korišćenja prirodnih resursa, shodno načelima održivog razvoja, šumarstvo Vojvodine, odnosno JP ”Vojvodinašume“ je svojim aktivnostima pridodalo i brigu o zaštiti i korišćenju ribljeg fonda na plavnim područjima u aluvijumima naših najvećih ravničarskih reka, gde su objedinjeni, inače, nedeljivi šumski, močvarni i vodeni ekosistemi. Ribolovno ribarstvo, podeljeno na rekreativni i privredni (alaski) ribolov, je stara i široko rasprostranjena delatnost širom sveta sa raznim tehnikama i tradicijama, ali i modernim tehnološkim pomagalima.
Očuvanje i unapređenje prirodnih ekosistema, biološke raznovrsnosti u njima i tradicionalnih delatnosti, zasnovanih na održivom korišćenju prirodnih resursa radi razvoja lokalnih zajednica, osnovno je opredeljenje preduzeća. Iako je danas ribolovno ribarstvo mali deo naših ukupnih aktivnosti, srazmerno malom udelu ribolovnog ribarstva u ukupnom privrednom razvoju Srbije, ova potencijalno perspektivna delatnost zaslužuje da joj se posveti puna pažnja i razvije do nivoa, koji karakteriše ostatak modernog razvijenog sveta, a sve u cilju zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda kao značajnog prirodnog bogatstva cele Srbije i njenih građana.