U organizaciji sekretarijata PEBLDS (Pan-evropske strategije biološkog i predeonog diverziteta), a uz podršku Novreskog Ministrastva Životne sredine, od 21. do 24. septembra 2009. u Liege-u (Belgija), održana je Peta konferencija o biodivezitetu u Evropi. Predstavnici ministarstava životne sredine iz Pan-evropskog regiona, eksperti i nevladine organizije su zajedničkim radom definisali buduće pravce delovanja ka smanjenju gubitka biodiverziteta u Pan-evropskom regionu. Pripremu i učešće nevladinih organizacija koordinisao je CEEweb. Nevladine organizaciju su pripremile dokumenta u kojima su izneti stavovi civilnog sektora o tri teme koje su bile razmatrane tokom konferencije: 1) Ekosistemski servisi; 2) Biodiverzitet i klimatske promene;3) Politika zaštite biodiverziteta posle 2010. godine.

Učešćem u radnim grupama tokom konferencije, predstavnici nevladinih organizacija su uspeli da svoje viđenje iznesu predstavnicima ministarstava i da se zaključci unesu u finalne odluke konferencije. Konačni, sažeti i obrađeni zaključci konferencije će biti pripremljini u vidi izveštaja tokom narednih dana i poslati učesnicima.

  Neke od generalnih odluka i zaključaka konferencije su:

• da je saradnja u Pan-evropskom regionu veoma važna i treba da bude nastavljena kroz PEBLDS;
• da se nastavi dobra praksa saradnje sa nevladinim organizacijama u okviru PEDLDS-a;
• za temu ekosistemski servisi: istaknuta je potreba da se promovišu rezultati projekta TEEB (Ekonomija ekosistema i biodiveziteta) i urade istraživanja za širi region Evrope; gubitak biodiverziteta može biti sprečen jedino ako sektor ekonomije shvati da je priroda osnova svih socio-ekonomskih aktivnosti, ali istovremeno i ograničavajući faktor za ekonomiju; potrebno je postaviti ograničenja za korišćenje prirodnih resursa, kao što su postavljena i ograničenja za emisiju u okviru Kyoto protokola;
• za temu klimatske promene i biodiverzitet: koristiti preporuke MACISizveštaja (Minimalizacija i adaptacija uticaja klimatskih promena na bidobiverzitet); delovati na osnovne uzročnike (npr. globalizacija, vrednosti u društvu, ekonomski okvir itd.) koji dovode do promene klime i gubitak biodiverziteta; pojačati istraživanja i monitornig, koji bi dali konkretne podatke o gubicima biodiverziteta usled klimatskih promena;
• za temu politika zaštite biodiverziteta posle 2010. godine: posle neuspeha cilja da se značajnije smanji gubitak biodiverziteta do 2010. godine potrebno je predefinisati ciljeve i pronaći dobre i efikasne mehanizme za primenu ciljeva; na sledećoj konferneciji potpisnika Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (u Japanu 2010. godine) biće doneti novi mehanizmi za smanjenje gubitka biodiverziteta do 2020. godine (sa vizijom stanja biodiverziteta do 2050. godine); do konferencije u Japanu biće organizovan niz konsultacija sa aktivnim učešćem nevladinih organizacija i ekprertskih timova u cilju postizanja što realnijih mera za zaštitu biodiverziteta.

Detaljnije informacije o razultatima i preporukama konferencije biće dostupne na web sajtu www.peblds.org  Korisni linkovi:TEEB (Ekonomija ekosistema i biodiverziteta) www.teebweb.org Intergovernmental Platform on Biodiversity and ecosystem services www.ipbes.net Global biodiversity outlook www.biodiv.orgwww.cbd.int/glowww.macis-project.net