Beč kao dunavska metropola bio je domaćin početka projekta LIFE WILDisland. Visoki predstavnici svih podunavskih zemalja potpisali su saopštenje na otvarajućoj konferenciji 10.05.2022. god. Ova neverovatna saradnja inspirisana je činjenicom da Dunav ima preko 900 ostrva koja čine koridor staništa od evropskog značaja i pružaju utočište karakterističnim životinjskim i biljnim vrstama. Ukupno 147 ovih ostrva je još uvek potpuno prirodno i bez većih antropogenih uticaja.
Dunav je jedna od evropskih linija života od izuzetnog značaja za zaštitu biodiverziteta. Reke i njihove priobalne zone često čine okosnicu ekoloških koridora i centralni su elementi evropske „zelene i plave infrastrukture“. Dunav povezuje više biogeografskih regiona nego bilo koja druga mreža staništa u Evropi. Ostrva funkcionišu kao važna staništa vitalnih rečnih ekosistema; zbog svoje delimično očuvane divljine često su jedina preostala utočišta za karakteristične vrste. Na primer, više od 80% populacije žalara slepaća se gnezdi na ostrvima duž Dunava, i dok je status očuvanosti poplavnih ravnica šuma mekih lišćara nedovoljan u celoj Evropi, vitalne, iskonske sastojine slične šumama su očuvane na Dunavskim ostrvima.
U cilju očuvanja „poslednjih preostalih divljih ostrva“, zaštićena područja na Dunavu (mreža DANUBEPARKS), kojima koordinira Nacionalni park Donau-Auen iz Austrije, pokrenula su projekat LIFE WILDisland zajedno sa organizacijama nadležnim za plovne puteve, šumarstvo i hidroelektrane. Projekat ima za cilj vraćanje ukupno 34 dunavska ostrva u prirodno stanje kroz sveobuhvatne mere obnove. Do 2027. godine biće uloženo 14,2 miliona evra u revitalizaciju 48 km tekućih voda i 1.267 ha rečnog pejzaža.
Na otvarajućoj konferenciji održanoj u Beču u utorak, 10. maja, usvojeno je saopštenje o zaštiti dunavskih ostrva. Austrijski savezni ministri Leonore Gevesler i Elisabet Kostinger preneli su svoju podršku ideji LIFE WILDisland u video porukama. Pod pokroviteljstvom Grada Beča i Danube Strategy Point, ambasadori i predstavnici svih podunavskih zemalja (Rumunije, Bugarske, Ukrajine, Moldavije, Srbije, Hrvatske, Mađarske, Slovačke, Austrije, Nemačke) potpisali su deklaraciju o namerama i važnosti saradnje na celom Dunavu, čime je naglašen značaj Dunavskih parkova i zaštićenih područja i inicijative WILDisland , koji doprinose poboljšanju zaštite ostrva u okviru jedinstvene globalne, multilateralne Danube WILDisland Ramsarske regionalne inicijative.
Otvarajuća konferencija je okupila sve projektne partnere (njih 15) iz 10 dunavskih država. Široj javnosti je predstavljen projekat, kao i njegova veza sa drugim inicijativama i širi EU značaj. Konferenciju su podržali i predstavnici Evropske komisije, ICPDR, EUSDR, Ramsarske komisije, WWF-a, IUCN-a i dr.
Učesnici konferencije su mogli dan kasnije obići i lokacije na kojima su austrijske kolege sprovodili ranije projekte kao i ono što će biti urađeno u okviru ovog projekta.
Delegaciju JP „Vojvodinašume“ je činilo 6 predstavnika, među kojima direktor Roland Kókai, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj dr Marko Marinković i direktor ŠG „Sombor“ Srđan Peurača.
JP ,,Vojvodinašume“ u projekat ulazi sa namerom da u SRP „Gornje Podunavlje“ (apatinski deo rita), izvrši konverziju plantaža u prirodne šume kao i da revitalizuje dva nekadašnja ostrva uz osposobljavanje dva nekadašnja prirodna dunavca koji se naslanjaju na Mišvaldski dunavac čime bi se ponovo “povratila” dva nekadašnja ostrva koja bi bila izuzeta iz gazdovanja i bez ikakvih čovekovih aktivnosti (ili minimalnih ako to zaista bude potrebno). Takođe, projektno je predviđeno izmuljivanje kanala na osnovu projektne dokumentacije koja će se izraditi za ove potrebe. U okviru projekta uradiće se i merenje uticaja predloženih aktivnosti na okolne šume i šumsko zemljište kao i mapiranje 91E0* tipa staništa duž celog toka Dunava kroz Srbiju.