OBNAVLJANJE „EVROPSKOG AMAZONA”: PUTOVANJE KROZ PRIOBALNE/POPLAVNE ŠUME SRBIJE
Autor: Ajdin Starčević, Wageningen University and Research

 

U okviru godišnje konferencije EFI i obeležavanja tri decenije postojanja Evropskog instituta za šume, terenski deo je bio posvećen Specijalnom rezervatu prirode “Gornje Podunavlje” u kome su smeštena pilot područja projekta SUPERB sa koga prenosimo deo impresija jednog od učesnika.

Ako bih svoje nedavno putovanje kroz šume Srbije morao da opišem u samo dve reči, one bi nesumnjivo bile „prijatno iznenađen“.

… Nakon slikovite vožnje od sat i po severozapadno od Novog Sada, prolazeći kroz ogromna zlatno obojena polja kukuruza Vojvodine, konačno smo stigli do lokalne kancelarije Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“. Ovde nas je srdačno dočekao posvećeni tim koji sprovodi SUPERB projekat na terenu u Srbiji: Slađana, Radmila, Andrea, Peđa, Ognjen i Srđan. Odatle smo se uputili u očaravajuću hrastovu šumu koja je izgledala kao iz bajke da bismo posetili prvo mesto hronosekvencije (hronosekvencija opisuje skup ekoloških lokacija koje dele slične atribute, ali predstavljaju različite periode vremena). Vrvelo je od biodiverziteta, o čemu svedoče tragovi divljači u blatu i različite vrste hrastovih gala, od kojih su neke bile nove za sve nas. Naši domaćini su objasnili da je to nasleđe koje žele da ostave za sobom. Posao koji rade danas će na kraju rezultirati takvim šumama koje će biti zrele za jedan vek od sada…

… Pored ove šume, naišli smo na prostranu čistinu od oko 30 ha, koja je nekada bila plantaža topola. Zoran je samouvereno izjavio: „ovde ćemo sprovesti SUPERB mere restauracije“. Moram priznati da su holandski članovi našeg tima u početku bili skeptični. Sumnjali su u mogućnost da se hrastovi uspešno podižu na ovako velikoj čistini. Međutim, kao što ćemo uskoro otkriti, prevarili smo se…

…Potom smo se nakratko provozali čamcem jednim od dunavskih rukavaca da bi sagledali „Evropski Amazon“ iz drugačije perspektive…

…Pored hrastovih šuma u ​​različitim fazama razvoja, imali smo priliku da istražimo i zasade topola, koje čine okosnicu JP “Vojvodinašume”. U jednom trenutku smo primetili dve sastojine, jednu hrasta i jednu topole, zasađene iste godine. Razlika u veličini je bila upadljiva. Primetio sam da je polje soje na kome sam stajao savršeno podeljeno između dve sastojine. Polje pored plantaže topola je već bilo požnjeto, smeđe i suvo, dok je polje naspram hrastova ostalo sveže i zeleno. Ovo zapažanje savršeno je opisalo rad ovih šumara. Oni prelaze sa potencijalno suvog i osiromašenog scenarija, pogoršanog uticajima klimatskih promena povezanih sa topolama, ka hrastovoj klimatski otpornijoj šumi. Ova hrastova šuma nije samo obećavajuća i zelena, već i bioraznovrsna i lepa, što odražava njihovu posvećenost održivoj i prosperitetnoj budućnosti…

…Ovo je jedan od ključnih razloga zašto bih ovo putovanje opisao kao “prijatno iznenađenje”. Želja lokalnih šumara da pređu sa svojih konvencionalnih poslovnih praksi na klimatski pametniji pristup gazdovanju šumama, uzimajući u obzir dugoročne efekte klimatskih promena i žrtvujući kratkoročne profite za poboljšanje stanja budućih šuma u Vojvodini, osećao se zaista osvežavajućim i čini me optimistom za budućnost “Evropskog Amazona” u izazovnim vremenima…

https://forest-restoration.eu/restoring-the-european-amazon-a-journey-through-the-serbian-riparian-forests/