WWF – Svetski fond za prirodu pokrenuo je kampanju za odgovorno korišćenje pesticida u prirodi pod nazivom „Čujte i ne trujte! Orao pao”. Kampanja će biti realizovana uz podršku Pokrajinskog  sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a u saradnji s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i JP „Vojvodinašume”.

Povod za ovu inicijativu su  sve češća trovanja strogo zaštićenih  životinja kao posledica trovanja pesticidima. Žrtve nisu samo „nepoželjne” životinje već u velikoj meri i ugrožene i retke vrste, poput orla belorepana, ali i domaće životinje.

Rezultati monitoringa WWF – Svetskog fonda za prirodu iz 2014, na području Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje” registrovali su 22 gnezdeća para strogo zaštićenog orla belorepana. Iste godine u okolini ovog zaštićenog područja pronađeno je 11 mrtvih ptica. Osam ptica je uginulo od trovanja pesticidom koji sadrži karbofuran. – U okviru projekta zaštite Evropskog Amazona, WWF zajedno s partnerskim organizacijama radi na zaštiti orla belorepana u rezervatu „Gornje Podunavlje”. Godišnji priraštaj je oko 50 ptica belorepana u čitavoj Srbiji, od toga samo 5 dostigne polnu zrelost i doživi period repordukcije. Ukoliko je samo tokom prošle godine otrovano osam ptica, to predstavlja strašan gubitak za populaciju ove strogo zaštićene vrste.. Jedna od mera njegove zaštite u okviru projekta je hranilište u blizini sela Svilojevo. Neophodno je hitno zaustaviti trovanje, jer je život svake ptice dragocen. Od posledica trovanja stradaju i ostale životinje, a nepravilna upotreba pesticida ima negativan uticaj i na zdravlje ljudi – izjavila je Sonja Bađura iz WWF programa u Srbiji.

Trovanje koje dovodi do fatalnog ishoda kod strogo zaštićenih vrsta je krivično delo, za koje su zakonom predviđene visoke novčane, ali i zatvorske kazne! – Kada su u pitanju slučajevi trovanja retkih i Zakonom zaštićenih životinja, potrebna je  brza i koordinirana reakcija nadležnih institucija. Pokrajinska inspekcija sarađuje sa policijom, ali i sa udruženjima za zaštitu prirode – saopštio je dr Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. On je takođe istakao: – Pokrajinski sekretarijat zajedno s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, upravljačima zaštićenih područja i drugim partnerima godinama razvija mrežu namenskih hranilišta za retke vrste ptica grabljivica u Vojvodini.

Jedna od bitnih komponenti ove kampanje je i rad s policijom i tužilaštvima, u kome će učestvovati sve partnerske organizacije, ali i predstavnici drugih zainteresovanih strana na područjima na kojima je zabeleženo najviše slučajeva trovanja. – Pesticidi se u Srbiji upotrebljavaju u sve većoj količini. Što ih širi krug ljudi koristi, to su češće pogrešne upotrebe i zloupotrebe, zbog kojih su posledice po ljudsko zdravlje, prirodu, resurse koje svakodnevno koristimo, a posebno po živi svet sve veće. Trovanje divljh životinja je samo mali, jedva vidljivi deo kobnih učinaka hemikalija koje se koriste u poljoprivredi. Apsurdno je da je već sada sigurno da to ima teške posledice na neke zaštićene vrste, za koje smo se decenijama unazad trudili da ih zaštitimo od raznih ugrožavanja – smatra Marko Tucakov, ornitolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

Radi podizanja svesti javnosti o odgovornom korišćenju pesticida, biće organizovane i tribine za širu javnost u okolini rezervata „Gornje Podunavlje”. Kako bi i oni najmlađi bili upoznati sa ovim problemom, osmišljen je i interaktivni čas biologije za učenike osnovnih škola posvećen zaštiti orla belorepana.

U okviru kampanje „Čujte i ne trujte! Orao pao” aktiviran je telefon za prijavljivanje  slučajeva uginuća divljih životinja. Sve slučajeve uginuća prijavite na broj telefona: 063 153 83 85 nakon čega će informacije o njima biti prosleđene službama nadležnim da reaguju. 

O orlu belorepanu:
Orao belorepan (Haliaeetus albicilla) najveća je ptica grabljivica u slivu Dunava. Nalazi se na samom vrhu lanca ishrane, tako da njegovo stanište mora da bude u dobrom stanju i da nudi velike količine bezbedne hrane kako bi populacija ove vrste rasla. Na čitavoj teritoriji Srbije je registrovano oko 120 gnezdećih parova orla belorepana. Jedino neprekidne mere aktivne zaštite mogu da obezbede njegov opstanak u složenom spletu odnosa u prirodnim staništima. Te mere, prema svim akcionim planovima zaštite belorepana, podrazumevaju pre svega sprečavanje trovanja.